Ајкуле су обично дуге од 1 до 20 метара. Међу најпрождрљивије ајкуле спадају
Carcharhinus leucas (
бик-ајкула или Замбези ајкула), једина која може да опстане и у слаткој води (4 до 5 минута), и
Carcharodon carc, велика бела ајкула (10 до 13 метара).
Рибе којих се људи највише плаше у мору, ајкуле, стара су група чија историја почиње пре 500 милиона година
Нилски коњи су друштвене животиње и живе у групама до 40 јединки.
Животни век је обично од 40 до 50 година. Женка нилског коња, Дона, je
досада најстарији нилски коњ који живи у заточеништву - има 56 година и
живи у једном зоолошком врту у
Индијани.
Женке стичу полну зрелост са 5-6 година и
бременитост траје осам месеци.
Рекордна тежина једног мужјака је износила приближно 2.000 kg, а висина 5.87 m. Генерално, мужјаци су крупнији од женки, које су од мужјака ниже 70-100 cm.
Жирафе су сродству са
јеленима,
антилопама и
говедима, али су груписане у засебну фамилију, фамилију жирафа (Giraffidae) у коју још спада њихов најближи рођак,
окапи.
Лигње су морски
главоношци
реда Teuthida, који се састоји од око 300 врста. Као и сви остали
главоношци имају изразиту главу, билатералну симетрију, и удове. Лигње
имају 8 удова поређаних у парове и додатна два дужа уда.
Спољашњи изглед
коале је најсличнији изгледу
вомбата,
али коала има дебље, раскошније крзно, много веће уши, дуже удове који
су опремљени великим, оштрим канџама прилагођеним за пењање по дрвећу.
Маса варира од отприлике 14 kg код већих, јужнијих мужјака, до 4 kg код
мањих, севернијих женки. Коала је једна од мало врста сисара који имају
отисак прстију.
Китови (Cetacea) су ред
сисара који броји више од 80
врста. Сви живе искључиво у
води.
Китове одликује необична дуговечност. Неке врсте, као нпр.
гренландски кит, могу доживети и више од 200 година. До сада најстарији познати примерак, мужјак, је угинуо у 211. години.
Џиновска панда (
лат. Ailuropoda melanoleuca) је крупни
сисар из породице
медведа (Ursidae), пореклом из централно-западне и југозападне
Кине. Лако се препознаје по упадљивим црним ознакама око очију, на ушима и преко свог заобљеног тела. Иако припада реду
звери, које карактерише исхрана
месом, џиновска панда се у 99% случајева храни младицама и листовима
бамбуса.
Гориле су највећи од свих данашњих
примата и насељавају
прашуме Африке. Гориле су подељене у две врсте: на источне (
Gorilla beringei) и
западне (
Gorilla gorilla) гориле. Њихова
ДНК је у 97%-98% идентична човечијој и после две врсте
шимпанзе је најближа жива врста слична
човеку.
Кенгур је
род торбара из фамилије Macropodidae. У општој употреби, назив се користи да се опишу највеће врсте из ове породице:
црвени, антилопски и источни и западни сиви кенгур из рода
Macropus. Фамилија такође укључује и мање врсте, као што су
валабији и кенгури који живе на дрвећу, укупно око 63 врста ових торбара. Кенгури су ендемски род јер живе само у
Аустралији, док мањи макроподи живе у Аустралији и
Новој Гвинеји.
